Zbog neudesnosti današnjih furuna, svet većinom potroši više goriva zagrevajući prazan prostor u vazduhu negoli na zagrevanje svoje sobe. To je prvo stoga što se većinom furune lože spolja, a ne iznutra, a drugo, zato što je furuni čunak, sulundar kroz koji dim ide napolje, tako kratak da sva najjača toplota vatrina u furuni projuri u odžak, te tako zagreva tavan ili vazduh izvan kućnog krova.
Može se slobodno reći da od svega utrošenog goriva u furuni ne ostaje za zagrevanje sobe ni četvrtina toplote, a tri četvrtine izlete u tavan ili u otvoren vazduh. Tim ljudi trpe golemu štetu zbog neuviđavnosti i nemarnosti. Furunu treba udesiti da se iznutra loži iz sobe. Čunak za sprovođenje dima treba pružiti dva-tri puta prema tavanu i furuni, pa tek posle nekoliko savijutaka upraviti ga u odžak. Još više bi smo uštedili kad bi smo sproveli čunak iz furune svuda po zidu unaokolo po celoj sobi, pa tek onda ga sveli u odžak. Tad bi sva toplota ostala na zagrevanje sobe. Sav trošak oko čunkova isplatio bi se za godinu dana, a sobu bi imao brzo i jeftino vruću prema potrebi.
Tako isto moglo bi se udesiti da kuhinjski šporeti zimi sobe zagrevaju prekodan, kad se nešto radi, a prekonoć, kad se spava, nije ni nužna toplota u sobi. Hladnija soba zdravija je za spavanje. Ima načina da se taki oluci, čunkovi, očiste lako od čađi, pa pružali se oni iz furune ili iz šporeta pored zidova.
Savremena industrija za zagrevanje stana izrađuje peći za loženje drvima i ugljem, i u novije vreme naftom, zatim električne grejalice, električne radijatore, peći na plin, centralno grejanjue pomoću tople vode ili toplog vazduha. Ove peći su i ekenomične a zadovoljavaju visoke zdravstvene zahteve.
Vlažnu sobu ili stan ozdraviti može ovo. Oni koji moraju obitavati u memljivom stanu, potrebno je da leti neprestano prozore otvorene drže, a zimi da udese već da se iznutra, iz sobe loži; jer tako onaj memljivi pokvareni vazduh prečišćava se, odilazi kroz peć i dimnjak napolje. Uz to, vrlo je nužno u takvim stanovima držati koju vreću ćumura čista. I on povareni vazduh popravlja. No pored svega toga, valja što pre vlažne stanove ostaviti, jer oni su pravi grobari našeg zdravlja. Ta i sama koža za obuću ako dugo stoji u vlažnim dućanima, istrune i skoro se iscepa i podere zbog vlage, a toli neće čovekovo zdravlje. Kome je lakše, nek nabavi mangalu i ćumura, jer mangale sa razgorelim ćumurom najlakše suše mokar zid i vlagu izvlače iz njega. Ali treba biti oprezan , jer se dimom i gasom koji nastaje gorenjem ćumura može otrovati. Tako je ugušen umro i čuveni pisac Emil Zola.
Lek od vlažne sobe. Vlažne su sobe ubica zdravlja, ali ima ljudi u takvim okolnostima da moraju da stanuju u vlažnim sobama. Razni se načini preporučuju kako da se škodljivost od vlage u sobi svede na najmanju meru. Treba pokušati što god se može, ali ovo sredstvo ne treba nikako propostiti, jer niti skupo staje niti je trudno ni zametno. Pod krevetom u kome se spava treba držati pun lonac soli. So uvlači vlagu u sebe, a čim se so ovlaži, treba je osušiti na suncu ili u furuni, pa opet metuti, i tako jedan lonac soli može godinama trajati.
Zaključak: Vasa Pelagić je kroz ovaj tekst hteo da probudi svest kod ljudi kako da budu racionalni u potrošnji energenata za grejanje. Naravno da nije poenta da čunkovima opašemo sve zidove po sobama jer je to nemoguće i estetski bi bilo katastrofa. Ali, recimo, nije dobro da se čunak iz šporeta direktno, bez ijedne krivine poveže na dimnjak. Takođe, kotao za etažno grejanje bi idealno bilo da stoji u podrumu/kotlarnici, u centralnom delu kuće, pa da se sva toplota ravnomerno na gore raspoređuje. Kotao koji se loži u garaži, šupi i bilo gde van kuće, energetski je manje efikasan i ima puno gubitka.
Takođe, uvidevši opasnost od vlage u prostoriji gde se boravi, Pelagić je odmah pronašao i rešenje - kuhinjska SO. Zato što je veoma higroskopna i upiće sav višak vlagu iz vazduha. Pored redovnog provetravanja svih prostorija u kući i stanu leti, i zimi se mora povesti računa o vlazi. Naročiti većina ljudi zaboravlja da se posle kupanja u kupatilu obavezno treba otvoriti prozor kako bi sva vlaga i vruća para posle kupanja izašla vani. Ako se to ne uradi, desiće se kondenz i buđ na ćoškovima i po plafonu a onda je lečenje zidova skuplje i teže.
O načinima grejanja je čak i u ono vreme bio vema dobro upoznat. Jedino šta se danas promenilo u odnosu na skoro čitav pola veka od kako je ova knjiga nastala (izdanje 1974 god.) jeste to da se teži što efikasnijem iskorišćenju resursa, manjeg zagađivanja vazduha i upotreba obnovljivih izvora energije. Tu svakako mislimo na potpuno izbacivanje uglja i nafte/lož ulja iz upotrebe, zatim kupovina novog kotla na pelet ili pirolitički kotao sa stepenom iskorišćenja preko 90%. Drva za loženje treba da su stara minimum 3 godine, dakle sa veoma malim procentom vlage u sebi. Po mogućstvu, prelazak na toplotne pumpe, gas, struju, pelet, solarno grejanje ... itd.
Pročitajte još i naš članak Isplativo grejanje kuće i stana
Ukoliko želite da podelite vaše iskustvo sa grejanjem, ili imate svoj komentar na ovaj Pelagićev članak, vrlo rado ćemo ga objaviti.
Komentari, iskustva i preporuke