Početak grejne sezone je u većini krajeva Srbije nekada u septembru ili početkom oktobra, odnosno čim dnevna temperatura počne varirati između 18-22 C a noćna bude 10-12 C. Mada ni to nije neko univerzalno pravilo ali možemo se načelno svi složiti da je ipak neka komforna temperatura u prostoriji u kojoj najčešće boravimo između 21-24 C.
U ovom tekstu ćemo samo analizirati iskustva i preporuke za što efikasnije grejanje, uz sve preporučene mere štednje i savete kako se štedi struja, kako se štede drva, ugalj, briket i pelet ?
Tradicionalni, starinski način grejanja je na drva. U domaćinstvu se najčešće koristi šporet na drva, ili kombinovani šporet na drva i ugalj, odnosno brikete.
Neki jeftini šporeti služe samo za zagrevanje domaćinstva i nemaju opciju da se na njima može i spremati hrana, dakle nemaju rernu i plotnu. Takvi šporeti su, odmah da vam skrenemo pažnju za izbegavanje !
Kvalitetan klasični šporet treba da bude efikasan, da ima kvalitetno ložište i dobru izolaciju, dok se to isto odnosi i na kotao za centralno grejanje. Uglavnom se kao neki reper unazad par decenija spominjao "Smederevac" ali se vrlo brzo na tržištu pojavio i Alfa Plam kao i Pritty, pa onda i još mnogo veći izbor šporeta na čvrsto gorivo.
Ako bi smo želeli da utvrdimo koji vid grejanja je najisplativiji za našu kuću ili stan, onda moramo znati i sa čime raspolažemo, kakva je infrastruktura u pitanju, kakva je izolacija stambenog objekta i da li je potrebno dodatno ulaganje kako bi grejanje bilo isplativo a naš budžet ostao u nekoj normali bez preterano većih troškova za grejanje iako cene energenata u 2022/2023 godini bukvalno svakodnevno skaču za po malo.
Smatra se da je finansijski i ekološki najisplativije grejanje na gas. Međutim, problem je što gasa nema svuda u Srbiji a i cena je takođe skočila kao i kod svih energenata.
Pelet je izmišljen da bi se postiglo komforno grejanje uz manje angažovanje radne snage, manji broj ciklusa loženja i čistije / ekološki prihvatljivo grejanje. Što bi se reklo, gospodski se grejemo, nema pepela ili sasvim malo ali zato ima puno glavobolje kod nabavke peleta jer ga većina ide u izvoz. Takođe, cena peleta je drastičko povećana u odnosu na ostale energente. Nestašica peleta je vrlo verovatnija nego nestašica drveta, jer je pelet ipak nusproizvod u koji se pored drveta ulaže i struja, radna snaga i još ponešto kako bi se proizveo kvalitetat i kaloričan pelet. Peći za pelet nove generacie imaju rezervoar koji kad se napuni može izgurati i po par dana između dva loženja. Međutim, cena kotlova i peleta su zaista visoke i nisu pristupačne svima pa se ljudi dovijaju na razne načine da sebi obezbede jeftino grejanje.
Tradicionlano grejanje u Srbiji je na drva. Iako je cena ogrevnog drveta u sezoni takođe povećana i do 100%, ipak se kao ekonomski prihvatljivo grejanje može smatrati ukoliko imamo kvalitetno suvo drvo i kvalitetan kotao, peć, šporet ... itd. Smatra se da je za ogrev najbolje upotrebiti mešavinu bukovog i hrastovog drveta, zato što bukva bolje gori a hrast duže drži žar. Od kvaliteta drveta zavisi i kvalitet ogreva-grejanja. Drvo bi trebalo da bude minimalno godinu dana sušeno a preporuka je oko 3 godine kako bi vlaga bila ispod 20%. Što veći procenat vlage u drvetu, manja efikasnost i više dima i zagađenja vazduha. Briketi od drveta su takođe dobro rešenje ali samo ako su od čistog drveta bez dodatka flaša od ulja, čamovine, novina ... itd. Prljav briket više zagađuje vazduh od samog drveta. Nestašice drveta nije bilo niti će biti, ali se mora povesti računa o tome da se kada se već drvo poseče, iskoristi sve od njega a ne samo deblo dok se od grana ne iskoristi ništa i one istrunu.
Struja je energent koji je u Srbiji kako kqažu svi nadležni i dalje najjeftinija u regionu. Česta mala poskupljenja će ipak verovatno učiniti da struja uopšte ne bude pristupačan energent za grejanje, osim u slučaju da se koriste termo akumulatori, spremnici i čuvari - akumulatori toplote u sistemu CG. Grejanje na TA peć koja se puni noću kada je struja jeftina, smatra se dobrom opcijom za stanove manje do srednje kvadrature. Klima uređaji i klima inverteri su praktični ali nisu svemoćni i najjefikasniji jer troše struju da bi proizveli toplotu. Norveški radijatori su prema iskustvima korisnika takođe dobra opcija za manje stanove. U svakom slučaju, zamenom starih električnih kotlova novijim smart kotolovima sa daljinskim upravljanjem i boljom modulacijom snage, može se ostvariti značajna ušteda struje. Primer takvog kotla je EON Ekopan kotao
Prvo uglja nema, a bilo ga je, a i ono što se može naći iz uvoza nije zadovoljavajućeg kvaliteta kao ranije. Cena uglja je takođe porasla rame uz rame sa ostalim energentima. Ugljeni briket se pojavio u skorije vreme i kod nas kao bolje rešenje od uglja, zato što se ugljena prašina presuje pod visokim pritiskom uz dodatak aditiva i time se postiže kvalitetan loživi energent. Međutim, iskustva korisnika su podeljena. Mnogo korisnika se žali na veliki otpad izmrvljenog briketa koji je bukvalno neupotrebljiv pa tako u džaku od 20 KG briketa može biti i do 5 KG izmrvljenog uglja.
Mesečno se kroz račun za info-stan plaća i grejanje u sezoni koje traje 6 meseci, dakle od novembra do aprila i kada temperatura spoljašnjeg vazduha padne ispod zadate vrednosti. Takođe, i van sezone ako je hladnije, toplana će grejati naše radijatore u stanu. Rezonski, ako je napolju i u grejnoj sezoni temperatura vazduha iznad 20 C u proseku na dnevnom nivou, nema potrebe da se angažuje rad toplane. Mnogi misle da plaćaju mnogo više nego što treba a postoji i veliki broj ljudi kojim baš odgovara ovaj način grejanja jer ruku na srce, ne razmišljate ništa osim o tome da imate da platite mesečni izdatak za grejanje što mu dođe na rate koje se lakše podnesu.
Takođe, nešto novijeg datuma kod nas. Lako je nemcima da koriste toplotne pumpe jer pod zemljom imaju bezboj termalnih izvora, pa im topla voda brzo zagreje stanove. Naš problem je što moramo da koristimo toplotne pumpe vazduh-vazduh aili voda-voda ili vazduh-voda i to onako kako nam stručnjak za projektovanje i instalaciju grejanja predloži. Iskustva korisnika koji se greju preko toplotnih pumpi su uglavnom pozitivna. Mnogi su rekli da su pored investicije u toplotnu pumpu morali dodatno da rade izolaciju, termo-fasadu što na prosečnih 7000 evra ulaganja za ovaj vid grejanja treba još 3-5 hiljada za dodatnu fasadu. Opet, sve je stvar trenutka da li je neko spreman da investira i čeka da mu se uloženo vrati.
Sunce je toliko daleko a tako blizu nas a njegova energija nam je dostupna veliki broj dana u godini. Od davnina se zna da Sunce stvara vrlo jaku energiju a koja se može akumulirati i transformisati u razne druge oblike energije, a nas ovde trenutno zanima samo proizvodlja električne energije i toplotne energije iz sunčevih zraka. Za ovako nešto su nam potrebni solarni paneli, regulator, akumulator struje i pretvarač. Kada smo akumulirali određenu struju u akumulatorima, vreme je da se ona transformiše iz jednosmerne struje niskog napona u naizmeničnu struju visokog napona što čini pretvarač - konvertor. Međutim, postoji i gotovo rešenje za zagrevanje vode što je svako ko letuje u Grčkoj mogao da primeti da grci na svojim krovovima imaju bojlere. I da, upravo se iz solarnih panela sunčeva energija pretvara u električnu koja zagteva vodu u bojleru. Topla voda je zatim dostupna skoro tokom cele godine. To u Srbiji nije baš izvodljivo zbog klimatskih uslova ali je opcija solara i dalje vrlo interesantna. U razvijenim zemljama širom sveta se unaza deseti na godina uveliko koristi solarni vid grejanja dok je u Srbiji tek počelo da se o tome aktivno razmišlja. Bez konkretnih jeftinijih rešenja i podsticaja, kredita ... itd, na ovom polju će se stvari malo teže razvijati.
Zaključak je da ako u kući već imate implementiran bilo koji vid grejanja, treba maksimalno iskoristiti sve njegove mogućnosti i uz određeno ulaganje unaprediti rad sistema centralnog grejanja. Ugradnja bafera, odnosno akumulatora tople vode je kao da TA peć punitejeftinom strujom, čak i bolje. Sva topla voda će se bolje rasporediti a kotlovi rasteretiti pa će vam i grejanje na drva, pelet i struju biti ekonomičnije. Ulaganje nije malo i recimo za bojler od 2 T treba oko 2000 eur trenutno, ali se računica isplati već kroz par sezona.
Naslov smo ostavili da se odnosi na struju, električnu energiju ali generalno se ušteda odnosi i na svaki drugi vid energije koja se koristi za grejanje ili hlađenje objekta.
Ispostavilo se da je najisplativije ulaganje u štednju energije. Izolacija objekta je na prvom mestu jer ako stambeni objekat nema nikakvu termo fasadu i ima stare drvene prozore, tu nema govora o nikavoj uštedi. Najosnovnije što se može učiniti je barem za početak u sobama zidove obložiti stiroporom.
Drvenim vratima i prozorima pružite šansu, prelakirajte ih i ugradite dihtung trake, makar one najjeftinije koje su samolepljive i lako se montiraju. Ako se grejete na smederevac, češće ćete ložiti ali zato ne otvarajte vrata od hodnika bez preke potrebe ili zatvorite vrata od sobe u kojoj ne boravite. Kada je sunčan dan iako je hladno, podignite skroz roletne a predveče ih spustite do kraja. Najviše toplote odlazi kroz lošu stolariju i hladne zidove i plafone.
Komentari, iskustva i preporuke