Grejanje je po svemu sudeći postalo najveći udar na džep građana. Iako u Srbiji i nema baš puno hladnih dana, računajući to da su oktobar, novembar i decembar uglavnom sa temperaturama iznad proseka. Međutim, vrlo često januar, februar i mart nadoknade sve toplije dane i rashlade ovu računicu tako da ispada da grejna sezona traje ipak 5-8 meseci. Računica kaže da se godišnje potroši oko 10 m3 drva na 100 m2 prostora. Pri čemu ćemo detaljno analizirati kvadrate i kubaturu odnosno koliko energije treba da se zagreje 1 m3 prostora.
Kažu da je ekološki, jer je iskorišćenje veliko, pa ipak to je zapravo grejanje na drva. Dakle, uništili smo šumu da napravimo pelet i što bolje tu šumu iskoristimo, a da li smo pošumili ono što smo posekli ? Ko to radi u Srbiji ? Možda Srbijašume sadi svuda gde je bila seča, ili to vlasnik sam radi ili se ipak čeka da nova šuma nekako iznikne sam od sebe ? Svejedno, da bi se napravi pelet, opet se tu troši određena energija, najčešće električna koja se s druge strane u Srbiji znamo već kako dobija. Deluje zaista kao začarani krug. Ipak, kotao na pelet i oprema jeste skupa, pelet nije jeftin, pa ipak, zona komfora je izgleda jedini faktor koji presuđuje u korist peleta kao ekološki prihvatljivog energenta barem za sada. Naravno, dobar pelet nije jeftin a i oko njega ipak ima neke fizikalije. Dosta ljudi se sa peleta vratilo na grejanje na drva, samo zbog neizvesne nabavke peleta i njegove stalnorastuće cene.
Gas je u većini većih mesta u Srbiji prošao, ali nema ga svuda, čak i tamo gde ima priključka nema gasa. Cena grejanja na gas bi trebalo da je ekološka, to jest da ne tera vlasnika gasnog kotla na neke nepopularne mere prelaska na pelet ili drva. Ipak, čistije je, komfornije grejati se na gas ali ulaganje u gasni kotao i instalaciju u kući koja već ima neki vid etažnog grejanja ume da bude veliko.
Nije ekeološki, barem tako kažu stručnjaci koji su projektovali subvencije za zamenu kotlova. Kotolovi na drva, uglaj i mazut kažu da nisu ekološki. Pa, dobro, razumemo da na ugalj i mazut koji štipaju za oči i dave čoveka koji udiše to sagorevanje jeste problem, ali suvo bukovo drvo ne dimi, daje samo plamen kao i pelet ... ima prijatan miris. Takođe, pirolitički kotlovi imaju visok stepen iskorišćenja i nije fer subvencionisati potrošače struje jer i ta struja se ne proizvodi iz obnovljivih izvora već zna se kako, barem kod nas.
Ugalj spada u veoma velike zagađivače. Još veći problem je to što većina domaćinstava nepravilno loži svoje šporete i kotlove na ugalj, čime se oslobađa velika količina štetnih čestica u atmosferu. Jednostavno, više nije moguće kupiti baš kvalitetan i čist kameni ugalj, već je sve više u ponudi prljav, blatnjav, sa većim primesama kamena pa čak i ugalj poprskan mazutom što je užas. Jedno vreme je Pljevaljski ugalj bio pristupačan i veoma dobar ali je tržište potpuno skliznulo posle korone.
Struja kao energent je najbrže dostupna. Gde god se okrenete oko sebe vidite utičnicu i svaka pruža zadovoljstvo da čim u nju ubodete bilo kakav konvertor električne energije u toplotu eto brzinskog grejanja. Ali, treba biti jako oprezan sa strujom jer je to veoma skup energent kada se izađe iz zelene i plave zone.
Račun za struju u grejnoj sezoni može biti veliki ukoliko se neracionalno barata strujom.Treba trošiti što više jeftine struje, okvirno u periodu između 00h - 08 h ujutru. Ne treba prelaziti linju plave zone jer iz zelene se brzo izađe (preko 350 KWh), dok je plava preko 1600 KWh. Pa baš i ako morate, onda ostanite u toj plavoj zoni. Crvena zona je itekako skupa i nipošto ne smemo dozvoliti takav luksuz sebi jer će nam spržiti novčanik. Primera radi, jedna gospođa je za decembar mesec 2023 godine platila čak 106.000 rsd račun. Faktički je dnevna potrošnja bila oko 3.500 din i to za kotao na struju od 24 KW. To se ne sme dozvoliti nikako!
Srećom, postoji vrlo lepa opcija da se struja kanališe na pametan način preko toplotne pumpe.
Kažu svi koji su uložili 7.500 eur za opremu i instalaciju ali i još dodatnih 3.500-5.00 eur za novu termo fasadu da su im se računi za struju prepolovili, kada je u pitanju grejanje. Računica predviđa da se ovo ulaganje u toplotne pumpe isplati za 5 godina, mada taj podatak sigurno nije tačan. Komfor koji se dobija je verovatno bolji od svih rešenja koje smo naveli, ali cena ... ne uliva baš sigurnost. Zapravo, toplotna pumpa za svoj rad koristi struju, pa ako nema struje onda nema ni grejanja. S druge strane, stalna poskupljenja struje se odražavaju i na cenu iskorišćenja toplotne pumpe. Čini se kao skup luksuz ali treba proveriti detaljno isplativost na duže staze. Mislimo na period posle 5-10 godina, kad krenu kvarovi na toplotnoj pumpi, servisi ... itd. Raspitajte se malo bolje kod komšija ili ljudi koji su uveli grejanje na toplotnu pumpu pa se prema tome rukovodite svojim finansijama.
Solarni paneli su projektovani tako da se montiraju na mestima koja imaju celodnevno osvetljenje od strane Sunca. To je zapravo južna i zapadna strana kuće, zapravo krov. Međutim, solarni panel se može oštetiti usled krupnijeg grada. Fizičko oštećenje ne pokriva garancija. Pored solarnih panela, za grejanje će vam trebati i dodatna oprema, zatim akumulatori - baterije za smeštaj i čuvanje proizvedene struje, a to zna da bude baš veliki izdatak ako vaš objekat zahteva veći broj KWh akumuliranih zbog svoje strukture, površine, izolacije, položaja, navike članova porodice ... itd.
U budućnosti ćemo možda videti u Srbiji više vetrenjača kao što je to primer u Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj ... itd. Jednostavno, imamo vetra ali ga ne koristimo. Zašto i kako, to je pitanje za neke druge teme.
Umesto zaključka, pokušaćemo da vam damo neke korisne savete i razmenimo iskustva sa grejanjem na različite vrste energenata. Smatramo da bi to bilo korisno svima. Iskustva su uvek različita i mišljenja podeljena ali to i jeste poenta, da se čovek usmeri na pravi put u odnosu na tuđe greške, tuđe primere iz prakse ... itd. Samo tako ćemo pronaći ne-idealno ali barem za nas optimalno rešenje za grejanje.
Kotlarnica treba da je u podrumu kuće, specijalno predviđena za tu vrstu namene. Prava kotlarnica je dobro termo-izolovana, ima specijalno mesto za kotao, instalaciju cevi, odlaganje pepela i smeštaj energenta. Pored toga, ventilacija treba da je vrhunska. Stare propisne kotlarnice-kotlovnice su pravljene jako dobro i uz mala ulaganja mogu se danas koristiti vrlo efikasno za upotrebu svih vrsta energenata. Znamo da je tradicionalno grejanje bilo oduvek na drva i ugalj. Struja je tu bila više kao ad-hock, za TA peći i grejalice duvalice ili kvarcne peći. Upravo zato, smatramo da je dobro uložiti u dodatnu izolaciju kotlarnice, pametnijem rasporedu cevovoda, možda prepravci instalacije o čemu ćemo pisati kasnije.
Kotao mora biti uvek pre loženja, bilo drvima, briketima, ugljem, peletom ... dobro očišćen od prethodnog loženja. Dakle, sav pepeo se čisti i ide vani, sastruže se garež koja se nalepila na zidove kotla. Postoji alat za čišćenje kotla kao i četke kojima se pročisti dimovod i deo dimnjaka oko 1m visine iznad kotla. Povremeno možete koristiti i sredstva za čišćenje smole i gareži iz šporeta, kotla, dimnjaka kao što su Garvan, Odžačar, Astratherm ... itd. Neki stručnjaci savetuju da se kotao pre loženja dobro ponafta, dakle sve površine unutar kotla se natope naftom, a zatim se kotao loži na maksimumu, da bude baš jaka vatra, uz pomoć kartona i slično. Na vama je da procenite šta je bolje. Uglavnom mehanički je teško skidanje smole ukoliko je ima, ali se na toplom, kada se stvori žar u kotlu lakše struže smola špahtlom ili nekim prigodnim strugačem. Dimnjak se godišnje barem jednom obavezno čisti. Ukoliko ne možete sami, pozovite ovlašćenog dimničara-odžačara ili komšiju koji to radi kako bi se dimnjak pripremio za narednu sezonu. Ovo je obavezno ukoliko ne želite da vam se dim vraća u kotlarnicu i kuću, ali i preventiva da se slučajno ne zapali ili nedaj bože eksplodira-prsne usled začepljenja.
U principu, ako se grejete na drva, za 100 m2 grejane površine trebaće vam oko 8-12 kubika po sezoni. Zavisi od grejne sezone i spoljne temperature ali i od izolacije vašeg objekta o čemu ćemo posebno napisati iskustva. Mi računamo da se grejanje aktivira početkom oktobra a gasi krajem aprila. To je dakle 7 meseci grejna sezona, pri čemu se za prelazni period kada su temperature u plusu slobodno možete osloniti na kontorlisano dogrevanje na struju u vidu TA peći, klima-invertera, vašeg smart kotla na struju ... itd.
Računica kaže da 1 tona peleta menja 4 metara-kubika drva, a takođe i 1 tona kvalitetnog uglja menja isto toliko drva. Međutim, ugalj se ne može lepo raspaliti - podložiti bez upotrebe drveta. A takođe, ako u kotlu nemate temperaturu iznad 85 C onda ugalj neće ni sagoreti kako treba. S druge strane, loženje drvima dozvoljava da se temperatura uglavnom održava na nekih 70-75 C u kotlu i polazu a na povratu ne ispod 57 C što je i ujedno tačka rošenja - kondenza. Ako primetite da vam niz zidove kotla curi voda, onda postoje više problema: Pumpa vam je na većoj brzini u startu, prečesto otvarate vrata kotla, kotlarnica je hladna, nemate mešni trokraki antikondenz ventil na povratu u kotao.
Pelet pruža veći komfor u odnosu na drva, ugalj i brikete. Džakovi su zgodni za manipulaciju i ako imate efikasan pelet kotao sa dobrom opremom i automatikom kao i lepo regulisane termostate po sobama, nema zime. Naravno, i taj pelet je u početku bio bum, da bi iz godine u godine zaista posao bum ali po džep. Kakva god da je priča u pitanju ili monopol, svako ko ima dublji džep prelazak na grejanje na pelet će mu doneti blagostanje. Oni koji krpe kraj sa krajem, ne mogu da kupe kotao na pelet a kamoli da izdvoje hiljadarku za 3 tone ili tri paketa samlevenog drveta ili suncokreta, oni ne smeju ni da pomisle na tako nešto. Pa, to mu dođe isto kao kad vozimo golfa 2 a želimo da pređemo na električni auto ... želimo, i to je dovoljno. Dakle, preporuka je da se na pelet greje svako ko ima mogućnosti kako bi zbog manje emisije štetnih gasova unapredio zaštitu životne okoline.
Komentari, iskustva i preporuke